Poetic Justice

Цитат Косте Чавошког 2005. када су му Срби носили Уставну повељу поводом (не)одржавања (не)посредног избора посланика Скупштине државне заједнице да би им растумачио следећи потез: «Какви бакрачи, каква повеља, аутомобиле у ваздух да дижете, једино вам је то преостало»

Опаска једног песника веселих верси на ову анегдоту 2007. је гласила: «Не само ауто него ниједан бицикл није дигнут у ваздух»

У том духу, желим да честитам Андријевчанима, Васојевићима, Србима на њиховој сналажљивости. Немаштина условљава импровизовано стварање примитивног оруђа од расположивих средстава, неко има за детонатор и семтекс, неко мора да термички обради бензином поливену грану посечену из шуме...

AUTO ČLANA KOMISIJE DIGNUT U VAZDUH

Automobil Igora Lalića, člana izborne komisije iz DPS-a u OŠ Milić Keljanović u Cecunima kod Andrijevice, uništen je sinoć neposredno po zatvaranju glasačkog mjesta.

"U trenutku dok su glasački listići bili u mojim rukama radi prebrojavanja, začula se strahovita eksplozija ispod prozora škole, gdje je bio parkiran moj automobil. Pretpostavlja se da je za sada nepoznati napadač pomoću dugačkog drveta podmetnuo vatru ispod automobila, a zatim pobjegao. Nemam indicija ko je to mogao da uradi" kazao je Lalić, inače činovnik Zaštite šuma Crne Gore u područnoj jedinici u Andrijevici. Uviđaj će biti obavljen danas.

Аутомобил, иначе чиновника Заштите шума ЦГ (поред тога што пребројава гласове), је страдао од стране нечега што се на енглеском зове «poetic justice». На Вуковом језику то дође нешто између Божје казне и ко другоме јаму копа сам у њу упада. «Poetic justice» подразумева казну која сустиже одговарајућег заслужника са дозом ироничне повезаности извршења санкције са деликтом. Можда ће тако у српском језику настати превод за овај сјајан енглески израз, покренут баш из Васојевића «чудна ствар је ДПС шумар, види туђи листић у кутији а балван под своју макину не види» или «ауто гори а шумар поткрада», можда «шума без шумара је као бомба без детонатора» или пак «ко шуму не чув'о, на све стране ауто му се разиш'о».

Номенклатура и (отворена) политичка питања

Сарадници Слободне мисли, које је један читалац по званичној дужности назвао "интелектуалном елитом тзв. Српске тзв. листе" су добили званичну реакцију од тзв. квази-државних органа. Наиме, из новог шатро-устава творевине на тлу 13.812 кв. км која претендује на безпредфиксни статус. Избачен је сваки помен РЦГ чак и на сам појам републике осим у делу квази-устава који се односи на политичко уређење. С тим у складу је измењена пуна званична номенклатура, RIK (Republička izborna komisija) постаје DIK (Državna izborna komisija) као и сви други републички заводи и установе. Републички завод за статистику (РЗС) је већ одавно постао Monstat (разликовати од Monistat, хигијенске креме за женску интиму) итд. То црногорско избијање моћног српског адута је у складу са чињеничним стањем, између осталог.

Република је латинска реч која означава јавно добро (res-publica), за разлику од добра једног деспота, краља или цара. Но, не преостаје нам ништа друго него да се према том простору, како би га ословио један Мирослав Влаховић, односимо као БРЦГ, односно Бишвој републици.. (по узору на соломонско решење спора сличне номенклатурске природе између Грчке и БЈРМ), с обзиром да је ова, од 2007. године настала, Црна Гора (републиканског уређења накалемљена на историјској вертикали давно сахрањене Црне Горе), у суштини правна наследница РЦГ (1992-2007), као што је и певач Принс, у периоду 1993-2000, променивши своје уметничко име у неми симбол љубави, тражио да га ословљавају као"уметника који се некада звао Принс" (Artist formerly known as Prince).

Штавише, ако прихватимо политиколошку дефиницију тоталитаризма као одсуство границе између јавног (или res-publicae) и приватног, онда можемо закључити да је у БРЦГ на делу експанзивни парцијални тоталитаризам који наизменично, зависно од момента, делује на пољу неких 40-55% становништва, са тенденцијом раста и жељом за експанзијом у њима све до сада непристучаном подручју одвојеног албанског друштва у БРЦГ као и тек у повоју српског .

11. марта у Колашину је Вујановић изјавио:
Rekao sam ambasadoru Srbije gospodinu Lutovcu čije sam akreditive primio prošle nedjelje na Cetinju - nemojte se ni vi ni naša ambasadorka u Srbiji baviti političkim pitanjima jer nikada neće biti otvorenih političkih pitanja između Crne Gore i Srbije. Bavite se samo ekonomskom diplomatijom, pomognite da dvije države ekonomski sarađuju da se dogovaraju i da imaju ekonomije koje sarađuju, kazao je Vujanović.

Изузимајући прекорачење дипломатског протокола да председник издаје инструкције о раду суседском дипломатском представнику (мада се то ипак односи на праве државе и њихове председнике, поље делатности квази-држава је још увек непознаница), поставља се питање колико је београдски адвокат омануо од истине.

Између БРЦГ и Републике Србије не постоје отворена политичка питања, сем:
1 - Питања обесправљености, дискриминације и једне трећине становника апартхејдске БРЦГ (200.000), међу којима је неодређени број двојних држављана Србије као и половине држављана (уколико се то односи на квази-државе?) или неких 400.000 од којих је половина разасута широм света, од тога највише у Србији (опет држављана Србије)
2 - Питања отуђења имовине Српске православне цркве.
3 - Питања самопроглашења независноти Косова и намере Подгорице да у скоријој будућности призна исту.

Узимајући у обзир та три фактора, Београд има ближе односе (мање отворених политичких питања) са Загребом а делимично и са Скопљем (узимајући у обзир ипак виши ниво остварених уставних права тамошњих Срба у односу на БРЦГ).